Otkaz ugovora o radu

Otkaz ugovora o radu

Otkaz ugovora o radu predstavlja jednostrani prestanak radnog odnosa zasnovan na izjavi volje jedne ugovorne strane, bilo zaposlenog ili poslodavca. Zakon o radu Republike Srbije detaljno uređuje uslove, razloge i postupak za otkaz ugovora o radu, sa ciljem da se obezbedi pravna sigurnost obe strane i spreči arbitrarno postupanje. Otkaz može biti redovan, sa otkaznim rokom ili momentalan kada postoje zakonom propisani razlozi koji opravdavaju trenutni prestanak radnog odnosa.

Kako izgleda otkaz ugovora o radu?

U praksi, otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline može da ima sledeći tok. Poslodavac uručuje zaposlenom pisano upozorenje zbog navodnog kršenja radne discipline, daje mu rok od osam dana za izjašnjenje, a potom ukoliko do izjašnjenja ne dođe, poslodavac donosi rešenje o otkazu ugovora o radu. Važno je napomenuti da se rok od 8 dana ne odnosi na sve vrste otkaza kao što je na primer slučaj tehnološkog viška. Drugi primer predstavlja situacija u kojoj zaposleni daje pisani zahtev za otkaz ugovora o radu uz navođenje datuma od kojeg želi da mu radni odnos prestane, poštujući zakonski otkazni rok.

Postupak otkaza obavezno mora biti zasnovan na pisanoj formi. Usmeni otkaz nema pravno dejstvo. Rešenje o otkazu od strane poslodavca mora sadržati obrazloženje sa navedenim razlogom otkaza, pravnom poukom i potpisom ovlašćenog lica. Ukoliko ovi elementi nedostaju, otkaz se može smatrati nezakonitim.

Otkaz od strane poslodavca

Zakon o radu otkaz od strane poslodavca svrstava u nekoliko grupa razloga. Najznačajniji razlozi za otkaz od strane poslodavca, propisani članom 179 Zakona o radu, su:

• Razlozi koji se tiču radne sposobnosti zaposlenog ili njegovog ponašanja. Na primer, neostvarivanje rezultata rada ili nepoštovanje radne discipline.
• Povreda radne obaveze utvrđena ugovorom o radu, opštim aktom ili zakonom.
• Postojanje opravdanih razloga koji se odnose na potrebe poslodavca. Na primer, ekonomski, organizacioni odnosno tehnološki višak.
• Odbijanje zaposlenog da zaključi aneks ugovora o radu kojim se menjaju ponuđeni uslovi rada.

Da bi otkaz od strane poslodavca bio zakonit, mora se ispoštovati propisana procedura. Pre otkaza zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pisano upozorenje sa rokom za izjašnjenje od najmanje osam dana. U slučaju otkaza zbog tehnološkog viška, poslodavac mora isplatiti otpremninu i ne sme u roku od tri meseca zaposliti drugo lice na istim poslovima.

Kako dati otkaz?

Pitanje kako dati otkaz jedno je od najčešćih kada se zaposleni odluče da napuste radno mesto. Zaposleni može slobodno raskinuti ugovor o radu, ali pri tome mora ispoštovati zakonsku formu i otkazni rok. Otkaz se daje u pisanoj formi, dostavlja se poslodavcu lično ili preporučeno poštom. Otkazni rok koji zaposleni mora da poštuje iznosi najmanje 15 dana, a najviše 30 dana, osim ako ugovorom o radu ili kolektivnim ugovorom nije drugačije ugovoreno.

Pisani otkaz zaposlenog treba da sadrži lične podatke zaposlenog, podatke o poslodavcu, izjavu volje da se ugovor raskine, datum od kojeg se traži prestanak radnog odnosa i potpis. Razlog otkaza ugovora o radu ne mora biti naveden. Preporučuje se da se otkaz dostavi u dva primerka, od kojih jedan ostaje kod zaposlenog sa pečatom prijema od poslodavca.

Primer zahteva za raskid ugovora o radu od strane zaposlenog

Preuzmi obrazac

Primer zahteva za otkaz ugovora o radu možete preuzeti na sledećem linku.

Momentalni otkaz od strane zaposlenog

Momentalni otkaz od strane zaposlenog je pravni institut koji omogućava zaposlenom da bez otkaznog roka prekine radni odnos kada poslodavac grubo krši svoje obaveze. Odgovor na pitanje kako dati momentalni otkaz leži u članu 179a Zakona o radu, koji propisuje slučajeve u kojima zaposleni ima pravo na vanredni prestanak radnog odnosa. Najčešći razlozi za momentalni otkaz od strane zaposlenog jesu:

• Neisplaćivanje zarade duže od propisanog roka.
• Neuplaćivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
• Pretnje po život ili zdravlje zaposlenog na radnom mestu.
• Neobezbeđivanje uslova rada koji su predviđeni ugovorom o radu, opštim aktom ili zakonom.
• Učinjena krivična dela protiv zaposlenog od strane poslodavca ili odgovornog lica.

Posebna prednost momentalnog otkaza za zaposlenog je u tome što zadržava pravo na sva prava koja bi imao da je do otkaza došlo krivicom poslodavca, uključujući naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja. Pre podnošenja momentalnog otkaza preporučuje se konsultacija sa advokatom za radno pravo, jer se u praksi često javljaju situacije gde poslodavci osporavaju opravdanost momentalnog otkaza.

Otpremnina za otkaz

Otpremnina za otkaz predstavlja novčano davanje koje poslodavac isplaćuje zaposlenom prilikom prestanka radnog odnosa u zakonom propisanim slučajevima. Otpremnina se najčešće isplaćuje u sledećim situacijama:

• Otkaz zbog ekonomskog, organizacionog odnosno tehnološkog viška.
• Sporazumni prestanak radnog odnosa kada je tako dogovoreno.
• Odlazak zaposlenog u penziju.

Visina otpremnine kod tehnološkog viška, prema Zakonu o radu, ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod kojeg ostvaruje pravo na otpremninu. Osnovica za obračun je prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Kod odlaska u penziju otpremnina iznosi najmanje dve prosečne zarade.

Važno je istaći da je poslodavac dužan da otpremninu isplati pre prestanka radnog odnosa. Ukoliko otpremnina ne bude isplaćena, zaposleni ima pravo na sudsku zaštitu i može pokrenuti postupak za naplatu, kao i zatražiti zakonske zatezne kamate.

Rok za prijavu na biro posle otkaza

Rok za prijavu na biro posle otkaza je veoma važan jer od njegovog poštovanja zavisi pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti, kao i ostvarivanje prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja. Prema propisima Republike Srbije, lice kome je prestao radni odnos dužno je da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Da bi se ostvarilo pravo na novčanu naknadu, potrebno je da podnosilac zahteva ispunjava i druge zakonske uslove, kao što su minimalni staž osiguranja, te da prestanak radnog odnosa nije nastupio njegovom voljom ili krivicom. Iz tog razloga zaposleni koji je sam dao otkaz po pravilu ne ostvaruje pravo na novčanu naknadu, dok zaposleni kome je radni odnos prestao kao tehnološkom višku ili po sili zakona u pravilu ostvaruje ovo pravo.

Nezakonit otkaz

Slučajevi povrede prava zaposlenih su i nezakoniti otkazi. Izmenama Zakona o radu je proširena lista zakonom predviđenih mogućnosti poslodavca da zaposlenom da otkaz, čime su se smanjila prava zaposlenih.

Kada radni odnos prestane bez pravnog osnova, zaposleni može da traži vraćanje na rad. Takođe, preko upravne inspekcije može da traži odlaganje izvršenja rešenja o otkazu u slučaju ispunjenja određenih uslova. Kod utvrđenja da je otkaz nezakonit, sud će zaposlenog vratiti na posao i dosuditi mu naknadu štete za izgubljenu zaradu. Ukoliko zaposleni ne zahteva vraćanje na rad, sud će mu dosuditi naknadu štete do najviše 18 zarada.

Ako je zaposleni tražio vraćanje na rad, a poslodavac istakne da ne postoje okolnosti za nastavak radnog odnosa, dok je radni odnos prestao bez pravnog osnova, naknada štete može ići do 36 zarada. Ako nisu ispunjeni proceduralni uslovi za raskid radnog odnosa, ali materijalni jesu, zaposleni se ne može vratiti na rad, ali može tražiti naknadu štete u visini do 6 zarada.

Kod nezakonitih otkaza usluge advokatske kancelarije Mraković se odnose na podnošenje tužbe kojom se traži poništenje nezakonitog rešenja o otkazu. Uz ovaj tužbeni zahtev se ponekad u istom, a ponekad u različitom postupku traži i isplata izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza. Rok za pokretanje sudskog spora protiv rešenja o otkazu jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, što je veoma kratak rok i zahteva blagovremeno postupanje.

U pojedinim situacijama kroz odgovore na upozorenja pred otkaz pokušavamo preventivno da delujemo kako do otkaza ne bi došlo. Advokat za radno pravo može pomoći stranci da do povrede prava ne dođe, čime se smanjuju i troškovi.

Nezakonit aneks ugovora o radu

U radnom pravu su česti slučajevi povrede prava zaposlenih od strane poslodavaca kada poslodavac sa radnicima zaključuje nezakonite odredbe aneksa ugovora o radu. Tačnije, radnike prebacuje na radna mesta koja nisu u skladu sa stručnom spremom zaposlenih, ili radnicima kroz nezakonit aneks određuje fiktivno da obavljaju jedne poslove dok se u stvarnosti obavljaju potpuno drugi poslovi.

U ovakvim slučajevima radnici moraju potpisati nezakonit aneks da ne bi dobili otkaz, ali zadržavaju pravo da sudskim putem osporavaju nezakonite odredbe. Bitno je da, za razliku od nezakonitih rešenja poslodavca za koje je rok osporavanja 60 dana, ovde nezakonite odnosno ništave odredbe aneksa ugovora o radu mogu da se osporavaju i u dužem roku. Zakon o radu izričito nalaže da pravo na osporavanje ništavih odredbi ugovora o radu ne zastareva.

Posebno je kod nezakonitih aneksa ugovora o radu bitna odredba Zakona o radu koja kaže da se radnicima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti kod poslodavca. U praksi se često dešava da radnici rade jedne poslove a budu plaćeni kao da rade druge. U ovim situacijama radnici mogu dokazivati koje poslove obavljaju i tražiti razliku izgubljene zarade. Novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju za 3 godine, pa kod ovakvih zahteva treba biti blagovremen.

Advokatska kancelarija Mraković u tužbi traži poništenje ništavih odredbi aneksa i naknadu štete. Može se tražiti i samo poništenje ništavih odredbi, a u slučaju dobitka spora se vodi novi poseban postupak za naknadu štete.

Zarade zaposlenih

Najčešći slučajevi povrede prava zaposlenih u praksi su neisplaćene zarade i druga primanja iz radnog odnosa. Zarada se sastoji iz zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, ali i zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca kao što su nagrade i bonusi.

Poslodavac je dužan prilikom svake isplate zarade da zaposlenom dostavi isplatni listić u kome je zarada tačno obračunata, a ukoliko nije isplaćena da priloži konkretne razloge za to. Isplatni listić poslodavac je dužan da dostavi zaposlenom do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Izmenama Zakona o radu su dosta pojednostavljeni i ubrzani sudski postupci koji se vode zbog neisplaćenih zarada. Uvedena je mogućnost da isplatni listić ima svojstvo verodostojne isprave, odnosno da se na osnovu njega neposredno može pokrenuti postupak izvršenja. Poslodavcu se tada može blokirati račun, bez vođenja dugotrajnog i skupog sudskog postupka.

Advokat vrši naplatu zaostalih potraživanja po osnovu zarada. Najčešće tužbama ili predlogom za prinudnu naplatu advokati pokreću postupak koji se uglavnom završava skidanjem novca sa računa dužnika.

Godišnji odmor

Česta je i situacija da poslodavci ne žele da isplate neiskorišćene dane godišnjeg odmora bivšim radnicima. Jednostavno, radniku se uruči otkaz, a u momentu uručenja otkaza postoje neiskorišćeni dani godišnjeg odmora. Zaposleni vrlo često i ne znaju da u ovakvim situacijama mogu vrlo lako poslodavca na sudu dobiti i prinuditi da plati zaostalu naknadu.

Poslodavac je dužan da za korišćenje godišnjeg odmora radniku izda rešenje o korišćenju godišnjeg odmora. Teret dokazivanja da je radnik bio na godišnjem odmoru je na poslodavcu. Ako je godišnji odmor uskraćen, a poslodavac nema u svom posedu rešenje sa potpisom radnika o tome da je radnik iskoristio godišnji odmor, lako gubi spor. Kod ovih sporova, koji su dosta česti u praksi, pružamo advokatsku pomoć u vidu pisanja tužbe i zastupanja na ročištu.