Mobing na radnom mestu

Šta je mobing?

Pitanje šta je mobing zahteva preciznu pravnu definiciju. Mobing, odnosno zlostavljanje na radu prema Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu, predstavlja svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja i položaja zaposlenog. Pod mobingom se podrazumeva i ponašanje koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, koje pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili podstakne na raskid ugovora o radu.

Bitan element mobinga je njegova sistematičnost i ponavljanje. Pojedinačan akt loše komunikacije, nesporazuma ili konflikta na radnom mestu sam po sebi ne predstavlja mobing. Tek kada se takvo ponašanje ponavlja, traje duže vreme i ima za cilj povredu dostojanstva ili psihičkog integriteta zaposlenog, može se govoriti o mobingu.

Oblici mobinga na radu

Mobing na radu može imati različite pojavne oblike. U pravnoj teoriji i praksi razlikuju se dva osnovna tipa:

• Vertikalni mobing - Zlostavljanje vrši nadređeni prema podređenom i predstavlja najčešći oblik mobinga. Prisutna je i obrnuta situacija odnosno kada grupa zaposlenih zlostavlja svog rukovodioca.
• Horizontalni mobing - Zlostavljanje vrše kolege na istom hijerarhijskom nivou.

Konkretni oblici mobinga uključuju javno ponižavanje, neopravdano kritikovanje rada, davanje besmislenih ili nemogućih zadataka, oduzimanje radnih zadataka i izolaciju, širenje glasina, nepriznavanje radnih rezultata, blokiranje napredovanja, neopravdano premeštanje na drugo radno mesto, kao i različite oblike pritiska koji za cilj imaju da zaposleni sam podnese otkaz.

Kako dokazati mobing na poslu?

Pitanje kako dokazati mobing na poslu jedno je od najsloženijih u našoj praksi. Teret dokazivanja je u određenoj meri olakšan za zaposlenog, jer Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu predviđa da je dovoljno da zaposleni učini verovatnim da je do zlostavljanja došlo, nakon čega teret dokazivanja prelazi na poslodavca koji mora dokazati da do mobinga nije došlo. Najznačajniji dokazi u postupcima za zaštitu od mobinga jesu:

• Pisana komunikacija - Elektronska pošta, poruke, dopisi i druga pisana prepiska iz koje se vidi obrazac ponašanja zlostavljača.
• Izjave svedoka - Kolega koji su prisustvovali događajima ili imaju saznanja o zlostavljanju.
• Medicinska dokumentacija - Izveštaji lekara, posebno psihijatra ili psihologa, koji potvrđuju zdravstvene posledice mobinga kao što su anksioznost, depresija, nesanica, posttraumatski stresni poremećaj.
• Pisani tragovi internih postupaka - Upozorenja, ocenjivanja, premeštaji bez objektivnog razloga.
• Audio i video zapisi, ukoliko su zakonito pribavljeni.
• Dnevnik mobinga - Pisana evidencija pojedinačnih incidenata sa datumima, vremenom, mestom i učesnicima, koju zaposleni vodi tokom trajanja zlostavljanja.

Vođenje dnevnika mobinga je od izuzetnog praktičnog značaja jer omogućava prikazivanje sistematičnosti i učestalosti ponašanja, što su ključni elementi koje sud ocenjuje.

Kome prijaviti mobing?

Prijava za mobing zavisi od konkretnih okolnosti faze u kojoj se zaposleni nalazi. Postupak zaštite od mobinga obavezno započinje internom prijavom kod poslodavca:

• Prijava poslodavcu - Zaposleni je dužan da prvo zahteva pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja kod samog poslodavca. Poslodavac je dužan da u zakonskom roku pokrene postupak posredovanja i odredi posrednika.
• Inspekcija rada - Ukoliko poslodavac ne postupi po prijavi ili ako sam poslodavac ili odgovorno lice vrši zlostavljanje, zaposleni se može obratiti Inspekciji rada koja vrši kontrolu primene Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.
• Nadležni sud - Zaposleni može podneti tužbu za zaštitu od zlostavljanja na radu osnovnom sudu nadležnom prema mestu rada.
• Policija i javni tužilac - Ukoliko mobing sadrži elemente krivičnog dela kao što su pretnje, telesne povrede ili polno uznemiravanje, zaposleni može podneti krivičnu prijavu.
• Sindikat i organizacije za zaštitu prava zaposlenih.

Kako izgleda prijava za mobing?

Prijava za mobing treba da sadrži tačno određene elemente, obrazac odnosno pisana prijava treba da obuhvati:

• Tačne lične podatke podnosioca prijave (ime, prezime, JMBG, adresa, kontakt podaci).
• Podatke o poslodavcu i radnom mestu zaposlenog.
• Tačne lične podatke lica koje se označava kao izvršilac zlostavljanja.
• Detaljan hronološki opis radnji i ponašanja koje se smatra zlostavljanjem, sa navedenim datumima, mestima, prisutnim svedocima i konkretnim postupcima.
• Opis posledica koje su nastupile po zdravlje, ugled i položaj zaposlenog.
• Predlog dokaza koji će biti pribavljeni u postupku (svedoci, medicinska dokumentacija, prepiska).
• Konkretan zahtev (pokretanje postupka posredovanja, prestanak zlostavljanja, naknada štete).
• Datum sastavljanja prijave i potpis podnosioca.

S obzirom na pravnu složenost postupka, preporuka je da prijavu sastavi advokat za radno pravo, kako bi se izbegle proceduralne greške i obezbedila najbolja zaštita.

Zakon o mobingu

Zakon o mobingu u Srbiji predstavlja Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu iz 2010. godine, koji je uveo poseban pravni režim zaštite od ovog oblika povrede prava. Zakon detaljno uređuje pojam zlostavljanja, obaveze poslodavca u prevenciji, postupak interne zaštite, postupak pred Inspekcijom rada i postupak pred sudom.

Pored ovog zakona, primenjuju se i odredbe Zakona o radu, Zakona o ravnopravnosti polova, Zakona o zabrani diskriminacije i drugih propisa, u zavisnosti od specifičnosti konkretnog slučaja. Posebnu ulogu ima i Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu, koji bliže razrađuje obaveze poslodavca.

Kazne za mobing

Kazne za mobing su predviđene Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu i uključuju kako prekršajne sankcije za poslodavca, tako i mogućnost utvrđivanja građanskopravne odgovornosti. Prekršajne kazne predviđaju novčane iznose za poslodavca u ime pravnog lica, kao i za odgovorno lice u pravnom licu ali i za poslodavca preduzetnika.

Pored prekršajnih kazni, mobing može imati i krivičnopravne posledice ukoliko pojedine radnje sadrže obeležja krivičnih dela poput ugrožavanja sigurnosti, polnog uznemiravanja, povrede ravnopravnosti ili teških telesnih povreda. U disciplinskom postupku poslodavac je dužan da preduzme mere protiv zaposlenog koji je izvršio zlostavljanje, što može uključiti i otkaz ugovora o radu izvršiocu mobinga.

Tužba za mobing

Tužba za mobing je pravni mehanizam kojim zaposleni može da ostvari sudsku zaštitu od zlostavljanja na radu i da zahteva naknadu štete koja mu je naneta. Tužba se podnosi osnovnom sudu nadležnom prema mestu rada zaposlenog. Tužbeni zahtev kod tužbe za mobing može sadržati više komponenti:

• Utvrđenje da je zaposleni izložen zlostavljanju na radu.
• Zabrana daljeg vršenja radnji zlostavljanja.
• Otklanjanje posledica zlostavljanja.
• Naknada materijalne štete. Na primer izgubljene zarade i troškovi lečenja.
• Naknada nematerijalne štete zbog povrede dostojanstva, ugleda, telesnih i duševnih bolova, straha.
• Objava presude o trošku poslodavca.

Rok za pokretanje sudskog postupka jeste šest meseci od dana kada je poslednji put izvršena radnja zlostavljanja. Postupak je hitne prirode i sud je dužan da pruži pojačanu zaštitu, posebno kada je zaposleni i dalje izložen riziku od zlostavljanja.

Odšteta za mobing

Odšteta za mobing obuhvata kako materijalnu, tako i nematerijalnu štetu. Materijalna šteta najčešće se odnosi na izgubljenu zaradu, troškove medicinskog lečenja i terapije, troškove postupka, eventualno smanjenje radne sposobnosti i druge novčano izrazive posledice.

Nematerijalna šteta odnosi se na novčanu satisfakciju za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti, kao i za pretrpljeni strah. Visina nematerijalne štete utvrđuje se na osnovu intenziteta i trajanja duševnog bola, što se najčešće dokazuje veštačenjem od strane sudskog veštaka medicinske struke odnosno psihijatra ili neuropsihijatra.

Iznosi koje sudovi presuđuju zavise od specifičnosti svakog pojedinačnog slučaja i mogu se kretati u značajnim rasponima, u zavisnosti od težine i trajanja zlostavljanja, kao i od posledica koje su nastupile po zaposlenog.

Iskustva iz prakse

Tužbe za mobing iz iskustva prakse pokazuju da je reč o zahtevnim postupcima koji često traju duže vreme i podrazumevaju izvođenje brojnih dokaza. Dosadašnja sudska praksa pokazuje nekoliko ključnih lekcija:

• Sistematska dokumentacija je presudna - Zaposleni koji su vodili dnevnik i čuvali pisane dokaze imaju znatno veće šanse za uspeh.
• Pravovremeno reagovanje je od ključnog značaja - Propuštanje rokova za internu prijavu ili pokretanje sudskog postupka može značajno otežati ostvarivanje prava.
• Medicinska dokumentacija jača poziciju - Kontinuirano evidentiranje zdravstvenih posledica olakšava utvrđivanje uzročno-posledične veze.
• Zastupanje od strane advokata za radno pravo donosi bolje rezultate - S obzirom na složenost dokaznog postupka i specifičnost ove materije.

Advokatska kancelarija Mraković poseduje iskustvo u zastupanju klijenata u postupcima za zaštitu od mobinga, kako u fazi interne prijave kod poslodavca, tako i pred Inspekcijom rada i nadležnim sudovima. Naš tim stručnjaka pruža i preventivno savetovanje poslodavcima u izradi pravilnika i internih procedura kojima se sprečava zlostavljanje na radu.