Razvod braka

Da li mi je potrebna pomoć advokata za razvod braka?

Pre pokretanja postupka za razvod braka advokatske konsultacije su često korisne za supružnike koji planiraju razvod. Ovakav vid savetovanja pružaju specijalizovani advokati za razvod braka. Uz stručnu pomoć može se zaključiti da li postoji mogućnost za sporazumni razvod braka kao i vremensko trajanje postupka. Advokatska kancelarija Mraković nudi i pravno savetovanje u situacijama koje stranke mogu očekivati ukoliko dođe do tužbe za razvod braka kao i savetovanje koje se odnosi na sudske prakse.

Gde se podnosi zahtev za razvod braka?

Na početku je važno odmah razgraničiti da su u postupku razvoda braka nadležni osnovni sudovi a ne notari. U situacijama u kojima su bračni odnosi trajno uzdrmani i ne postoje prilike da se poverenje izgradi ponovo, zahtev za razvod braka se podnosi u osnovnom sudu na teritoriji opštine gde jedan od supružnika ima prebivalište. Osim toga, zahtev za razvod braka može se podneti i u osnovnom sudu gde su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.

Koja dokumentacija mi je potrebna za razvod braka?

Pre postupka za razvod braka supružnici treba da pribave Izvod iz Matične knjige venčanih. Ukoliko supružnici u braku imaju decu potreban je i Izvod iz Matične knjige rođenih za svako dete. Nakon podnošenja dokumentacije na uvid pristupa se sastavljanju sporazuma za razvod braka, ili u drastičnim situacijama tužbe za razvod braka.

Zahtev za razvod braka

Zahtev za razvod braka može se pojaviti u formi predloga za sporazumni razvod braka ili tužbe.

• Predlog za sporazumni razvod braka se podnosi kada postoji saglasnost supružnika oko pitanja koja su od značaja za razvod braka. Pitanja od značaja prilikom razvoda braka odnose se na poveravanje dece, alimentaciju i podelu imovine.
• Tužba za razvod braka se podnosi kada oko navedenih pitanja ne dođe do sporazuma. U takvim situacijama supružnici mogu pokrenuti postupak sami ili uz pomoć advokata.

Kada je reč o sadržini zahteva za razvod braka i tužbe za razvod braka, oba slučaja moraju sadržati predlog za razvod, model viđanja između roditelja i dece, kao i predlog za alimentaciju. Osim toga, predlog za sporazumni razvod braka mora sadržati i sporazum o podeli zajedničke imovine ukoliko je supružnici poseduju.

Sporazumni razvod braka

Sporazumni razvod braka pretpostavlja tri sporazuma koji se podnose sudu u jednom istom ili u tri odvojena pravna dokumenta. Bitno je naglasiti da ovi sporazumi moraju da sadrže sve zakonom propisane elemente. U slučaju da sporazumu nedostaje neki deo, sud ima pravo da isti vrati strankama na dopunu. U slučaju da se ni naknadno ne dopuni predlog za sporazumni razvod braka isti se može odbaciti. Kod sporazumnog razvoda braka stranke ne može zastupati isti advokat za razvod braka.

Advokatska kancelarija Mraković pruža pravnu podršku prilikom sačinjavanja sporazuma o sporazumnom razvodu braka i zastupa svoje klijente na ročištima. Kod sporazumnog razvoda braka potreba za zastupanjem od strane advokata se javlja kada je stranka iz nekog razloga sprečena da prisustvuje ročištu.

Sporazumni razvod braka se u većini slučajeva završava na jednom sudskom ročištu i cenovno je prihvatljiviji za stranke. Osim toga, sporazumni razvod braka ne narušava odnose među bračnim drugovima dodatno što je od posebnog značaja kada bračni drugovi imaju zajedničku decu.

Uslovi za sporazumni razvod braka

Početni uslov za sporazumni razvod braka je svakako saglasnost obe strane da se brak uopšte razvede. Shodno tome, sporazumni razvod braka nije moguće zaključiti ukoliko jedna strana zahteva razvod sa kojim se druga ne slaže. U ovakvim situacijama supružnik koji pokreće postupak razvoda mora podneti tužbu za razvod braka. Ipak, u velikom broju slučajeva postoji saglasnost oba supružnika za razvod braka. Razlozi koji dovode do nemogućnosti sporazumnog razvoda braka tiču se brojnih pitanja, a pre svega onih koji se odnose na decu i podelu zajedničke imovine.

Poveravanje dece

Centralno pitanje sporazuma o razvodu braka jeste kom roditelju će se poveriti da vrši roditeljsko pravo, iz tog razloga predlog mora sadržati sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava. Ono što je važno naglasiti jeste da je jedino sporazumnim razvodom braka moguće da supružnici dogovore zajedničko vršenje roditeljskog prava, što znači da se dete poverava i jednom i drugom roditelju. U situacijama kada se na ovakav način uredi vršenje roditeljskog prava presuda suda ne određuje alimentaciju kao ni model viđanja deteta sa drugim roditeljem. U predlogu za sporazumni razvod mora se navesti i prebivalište deteta nakon razvoda odnosno za adresu deteta se navodi prebivalište jednog od roditelja.

Ukoliko se u predlogu za sporazumni razvod braka predloži da samo jedan roditelj vrši roditeljsko pravo potrebno je odrediti i visinu izdržavanja odnosno alimentacije kao i način održavanja kontakta deteta sa drugim roditeljem.

Model viđanja

Kada je reč o sporazumnom razvodu braka neophodno je da se supružnici dogovore oko pitanja na koji način će roditelj bez roditeljskog prava posećivati dete. Posebna prednost sporazumnog razvoda u odnosu na tužbu za razvod ogleda se u realnoj mogućnosti da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo viđa dete u skladu sa dogovorom sa drugim roditeljem. U nekim slučajevima je moguće da i po tužbi za razvod sud u presudi odredi da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo viđa dete u skladu sa dogovorom sa drugim roditeljem. Ipak, u praksi ova mogućnost je minimalna i uglavnom je prisutna u situacijama gde je do tužbe došlo zbog neslaganja oko podele zajedničke imovine.

Dakle, ukoliko se viđanje deteta dogovori sporazumno postupak razvoda na dete ostavlja daleko manje posledice u odnosu na situacije kada Centar za socijalni rad odredi neki od tipskih modela viđanja.

Izdržavanje dece – Alimentacija

Kada je reč o visini alimentacije kod sporazumnog razvoda braka ona se može slobodno odrediti. Minimalnu sumu izdržavanja periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu u skladu sa zakonom. U praksi ovo podrazumeva da sud neće dozvoliti sporazume u kojima je izdržavanje ispod minimalno propisanog iznosa.

Sporazum o podeli zajedničke imovine

Kada je reč o podeli imovine srpsko zakonodavstvo predviđa podelu imovine u okviru posebnog postupka. Praksa nalaže da se u postupku razvoda sa posebnom pažnjom obuhvati ona imovina o kojoj se vodi neki vid pisane evidencije. To su pre svega nepokretnosti, motorna vozila, štedni ulozi u bankama, deonice i slično. S druge strane, imovina niže vrednosti o kojoj ne postoje pisani tragovi kao što je kućanstvo, nameštaj i lične stvari supružnika deli se među supružnicima bez sporazuma o razvodu.

Idealan scenario svakako podrazumeva da se imovina sporazumno podeli i izbegnu dugotrajne parnice u okviru kojih sud mora da utvrđuje udeo u imovini. U ovakvim parnicama neophodno je utvrditi doprinos svakog supružnika prilikom sticanja imovine, što može potrajati i nekoliko godina.

Kriterijum podele

Kod podele zajedničke imovine supružnicima se predlaže da uzmu u obzir kriterijume kao što su visina prihoda oba supružnika, stepen međusobne pomoći, staranje o deci, vođenje poslova domaćinstva kao i svaki drugi oblik angažovanja na uvećanju ili održanju zajedničke imovine. Advokatska kancelarija Mraković pruža podršku prilikom sastavljanja sporazuma o deobi zajedničke imovine, konsultacije oko imovinskih pitanja i zastupa klijente u sporovima oko bračne imovine.

Koliko traje sporazumni razvod braka?

Kada je reč o vremenskom trajanju sudskog postupka zakonski rok predviđa zakazivanje ročišta 15 dana od podnetog predloga. Nažalost, u pojedinim situacijama u praksi ovo može da potraje i nekoliko meseci. Na primer, moguće je da Centar za socijalni rad ne odobri saglasnost o sporazumnom razvodu braka ako je suprotan interesima deteta. U ovakvim situacijama Centar za socijalni rad predlaže drugačije rešenje. Ipak, najčešće se postupak razvoda završava na prvom ročištu a celokupni razvod po sporazumu se može završiti za par meseci za razliku od tužbe koja se može prolongirati i preko godinu dana.

Obrazac za sporazumni razvod braka

Preuzmi obrazac

Obrazac za podnošenje sporazumnog razvod braka možete preuzeti na ovom linku.

Tužba za razvod braka

U situacijama kada brak nije moguće okončati sporazumno, Porodični zakon Republike Srbije predviđa mogućnost razvoda braka po tužbi gde jedan od supružnika podnosi tužbu za razvod braka. Tužba za razvod braka predstavlja pravni mehanizam kojim se pokreće parnični postupak pred nadležnim osnovnim sudom, a podnosi se kada postoji neslaganje između supružnika u pogledu samog razvoda ili oko ključnih sporednih pitanja kao što su vršenje roditeljskog prava, model viđanja deteta, alimentacija ili podela zajedničke imovine.

Tužbu za razvod braka može podneti svaki od supružnika, nezavisno od toga ko se smatra odgovornim za narušavanje bračnih odnosa. Naime, srpsko zakonodavstvo ne uslovljava razvod braka utvrđivanjem krivice, već je dovoljno da su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili da se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika.

Tok postupka tužbe za razvod braka

Postupak razvoda braka po tužbi obuhvata nekoliko faza. Nakon podnošenja, sud najpre ispituje formalnu ispravnost tužbe i dostavlja je tuženoj strani radi davanja odgovora. Slede faze posredovanja koje obuhvataju pokušaj mirenja i pokušaj nagodbe između supružnika. Ukoliko ovaj postupak ne dovede do okončanja spora, sud zakazuje glavnu raspravu na kojoj se izvode dokazi, saslušavaju stranke i svedoci, a po potrebi se angažuju i veštaci.

Posebnu ulogu u postupku ima Centar za socijalni rad koji izrađuje stručno mišljenje o tome kome treba poveriti dete i u kom obliku treba urediti viđanje deteta sa drugim roditeljem. Ovo mišljenje sud uzima u obzir prilikom donošenja odluke, ali ga ono pravno ne obavezuje. Postupak po tužbi za razvod braka zakonski je određen kao hitan, ali u praksi često traje znatno duže od sporazumnog razvoda, posebno kada postoje sporna pitanja oko poveravanja dece i podele imovine.

Presuda o razvodu braka

Po sprovedenoj raspravi sud donosi presudu kojom razvodi brak i odlučuje o svim sporednim zahtevima. Presuda obavezno sadrži odluku o razvodu braka, vršenju roditeljskog prava, visini izdržavanja maloletne dece, modelu viđanja deteta sa roditeljem kome dete nije povereno, eventualnoj promeni prezimena i troškovima postupka. Protiv prvostepene presude može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja, o kojoj odlučuje nadležni apelacioni sud.

Mirenje

Mirenje predstavlja prvu fazu postupka posredovanja u sporu za razvod braka i predstavlja jedan od ključnih instituta porodičnog prava. Cilj mirenja jeste da se supružnicima pruži prilika da, uz stručnu pomoć, preispitaju razloge za razvod i razmotre mogućnost očuvanja braka pre nego što sud pređe na meritorno odlučivanje. Ovaj institut odraz je opšteg pravnog načela po kome je očuvanje braka i porodice u interesu društvene zajednice, naročito kada postoje maloletna deca.

Postupak mirenja sprovodi se po službenoj dužnosti u svim parnicama za razvod braka koje se vode po tužbi. Postupak vodi sud, a u praksi se često poverava Centru za socijalni rad ili drugim ustanovama specijalizovanim za posredovanje u porodičnim odnosima. Za razliku od mirenja, postupak sporazumnog razvoda ne podrazumeva ovu fazu jer se kod sporazumnog razvoda smatra da su supružnici saglasni da bračni odnosi nisu održivi.

Postoje situacije u kojima se mirenje neće sprovesti, čak i kada je razvod pokrenut tužbom. To su slučajevi kada jedan od supružnika nije sposoban za rasuđivanje, kada je prebivalište ili boravište jednog od supružnika nepoznato, kao i situacije kada jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu. U slučajevima u kojima postoje elementi nasilja u porodici, postupak mirenja se takođe izostavlja, kako se žrtva ne bi izlagala dodatnoj traumi i mogućoj opasnosti od ponovnog nasilja.

Postupak mirenja je vremenski ograničen kako se ne bi nepotrebno odugovlačilo glavno postupanje suda. Ako u predviđenom roku mirenje ne uspe ili se objektivno ne može sprovesti, postupak se nastavlja bez odlaganja.

Nagodba

Nagodba u postupku razvoda braka predstavlja drugu fazu postupka posredovanja propisanog Porodičnim zakonom Republike Srbije. Za razliku od mirenja, čiji je cilj očuvanje braka, nagodba se zasniva na pretpostavci da je brak već neodrživ i usmerena je na sporazumno uređenje posledica razvoda.

Nagodba između supružnika sadrži sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine. Sud će sporazum iz nagodbe o vršenju roditeljskog prava prihvatiti samo ako je u najboljem interesu deteta. Sud je dužan da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je sudu dostavljena tužba za razvod braka.

Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okončan postupak mirenja, odnosno od dana kada joj je dostavljena tužba za razvod braka. Ako ustanova ne obavesti sud o rezultatima nagodbe u roku od tri meseca, postupak nagodbe će sprovesti sud, pri čemu je dužan da zakaže ročište u roku od 15 dana.

Prednost nagodbe ogleda se u mogućnosti da stranke sporazumno reše spor i kada je postupak već započet tužbom, čime se izbegava dugotrajna parnica, a sadržina nagodbe postaje sastavni deo presude o razvodu braka. Zbog komplikovanosti postupka, preporuka je da stranke zastupa advokat za razvod braka. Advokatska kancelarija Mraković pruža pravnu podršku u svim fazama postupka po tužbi, uključujući savetovanje, pripremu pravnih akata i zastupanje pred sudom i nadležnim ustanovama.

Koliki su sudski troškovi za razvod braka?

Osim advokatskih troškova u postupcima razvoda prisutni su i sudski troškovi. Ako je razvod pokrenut po predlogu za sporazumni razvod ili tužbi plaća se taksa na predlog ili tužbu. Iznos takse na tužbu je 2.660,00 dinara, taksa na presudu se plaća u istom iznosu.

Ko plaća sudske troškove za razvod braka?

Troškove za razvod braka najčešće plaća svaka strana za sebe. Porodični zakon sadrži odredbu u članu 207 koja nalaže da troškove u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti. Imajući u vidu da krivica stranaka nije bitna kod razvoda, iz razloga pravičnosti, svaka strana plaća svoje troškove razvoda. Međutim, do odstupanja može doći kada je evidentno da neka strana u postupku namerno čini troškove i neopravdano prolongira postupak. Ako su tužbom za razvod obuhvaćeni dodatni zahtevi koji značajno prolongiraju postupak sud može odrediti da troškove postupka snosi strana kojoj je odbijena tužba u delu drugih zahteva, na primer lišenje roditeljskog prava. Ipak, važno je naglasiti da su ovakve situacije retke.

Obrazac za tužbu za razvod braka

Preuzmi obrazac

Obrazac za tužbu za razvod braka možete preuzeti na ovom linku.

Posledice razvoda braka

Razvod braka zasigurno proizvodi mnogobrojne posledice za razvedene strane. Neke od najznačajnije su eventualna promena prezimena, podela starateljstva nad decom, podela zajedničke imovine, kao i niz drugih emotivnih i psiholoških posledica koje razvod sa sobom donosi.

Pravo stanovanja – Habitatio

Pravo stanovanja (habitatio) može se odrediti kada roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo nema rešeno stambeno pitanje za sebe i dete, dok je drugi roditelj stambeno obezbeđen. U takvim okolnostima sud može odlučiti da roditelj koji vrši roditeljsko pravo, zajedno sa detetom, koristi nepokretnost u vlasništvu drugog roditelja, najduže do punoletstva deteta.

Izdržavanje

Zakonska obaveza izdržavanja jednog supružnika od strane drugog postoji kada supružnik nema dovoljno finansijskih sredstava za život ili je nezaposlen, a može trajati najduže pet godina.

Tokom trajanja ove obaveze, bivši supružnik koji je dužan da izdržava može zahtevati izmenu sudske odluke ukoliko dođe do promene okolnosti.

Zahtev za izdržavanje može se postaviti u okviru bračnog spora, ali i u posebnom postupku, najkasnije u roku od godinu dana od prestanka braka, pod uslovom da su pretpostavke za izdržavanje postojale u trenutku zaključenja glavne rasprave u postupku razvoda.

Podela imovine

Nakon pravnosnažno okončanog razvoda po tužbi, supružnici se najčešće odlučuju da pitanje podele zajedničke imovine rešavaju u posebnom postupku.

U situacijama kada ne postoji sporazum, ovi postupci su složeni, dugotrajni i finansijski zahtevni, a često dodatno narušavaju odnose između stranaka.

Svaka stvar ili imovinsko pravo stečeno tokom trajanja braka može biti predmet dokazivanja, procene i veštačenja u postupku podele imovine.

Promena prezimena nakon razvoda braka

U pogledu promene prezimena nakon razvoda, neophodno je da supružnik podnese zahtev u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude o razvodu, radi vraćanja ranijeg prezimena. Propuštanjem ovog roka smatra se da je supružnik odlučio da zadrži postojeće prezime. Ovo, međutim, ne utiče na pravo svakog građanina da u posebnom upravnom postupku zatraži promenu imena i prezimena, koji se može pokrenuti u bilo kom trenutku.

Praktična razlika između promene prezimena neposredno nakon razvoda i u upravnom postupku ogleda se pre svega u jednostavnosti procedure. Promena nakon razvoda podrazumeva manje formalnosti i prikupljanje manjeg obima dokumentacije, što direktno utiče na niže troškove. Nasuprot tome, upravni postupak je složeniji i podrazumeva veće administrativne takse.

Porodičnopravni postupci zahtevaju stručan i human pristup, upravo iz tog razloga Advokatska kancelarija Mraković stoji na raspolaganju klijentima u svim fazama postupka, od prvog savetovanja do konačnog okončanja spora. Ukoliko imate pitanja ili vam je potrebna pravna pomoć iz oblasti porodičnog prava, slobodno nas kontaktirajte.